"Пролеће на моје раме слеће,Ђурђевак зелени..." Сви знамо речи песме,данас је Ђурђевдан,празник Светог великомученика Георгија.
Георгије је рођен у Кападокоји у тадашњем Римском царству,у Хришћанској породици,његов отац је био у служби у Римској војсци и био је погубљен због исповедања Христа. После тога,Георгије са мајком одлази у Палестину где добива високо образовање. Ступио је у Римску војску и са непуних 20 година достигао је до чина Трибуна,у то време цар Диоклецијан је прогонио Хришћане,Георгије то није могао да поднесе,поделио је своје богато имање сиромасима и сам је цару признао да је Хришћанин,цар,разјарен,наредио је да се Георгије баци на муке,како би се одрекао Христа.После силних мука,одвели су га у храм бога Аполона да му се поклони. Георгије је ушао и прекрстио се,у том тренутку кип Аполона се срушио а заједно са њим и сви кипови у храму. Видевши то чудо,царица Александра,жена цара Диоклецијана рече:"Ја верујем у Георгијевог Бога",цар је наредио да и Георгија и Александру погубе. Александра је умрла на путу ка стратишту а Георгије је био посечен 303.године Господње.
Ђурђевдан је једна од највећих слава у Србском народу,у западном Хришћанству се слави 23.априла. Свети Георгије је,због своје ратничке каријере,поистовећен са словенским богом Јарилом који је био означен као бог рата и јарости. Георгије(срб:Ђорђе или Ђурађ) је поштован у Србији,Енглеској,Русији(заштитник је Москве) док је у Енглеској заштитник енглеске државе. Свети Ђорђе је приказан као војник са оклопом и копљем или мачем у руци,од деветог века је приказан на коњу како копљем убија аждаху. Свети Ђорђе је заштитник многих заната али највише војске и ратника. Празновање Ђурђевдана се разликује од краја до краја,већином су повезани са прастарим обичајима да се плете венац(као за Ивањдан) и да се венац ставља на кућу,сточни тор или да се баца у реку. Младићи и девојке се у зору на Ђурђевдан купају у реци.
Једна од најпознатијих прича везана за Светог Ђорђа јесте о убијању аждаје.
У граду Лида у Палестини,близу језера је живела велика аждаја која је терорисао град и околна села. Сељани су предложили краљу да свако јутро близу језера оставе по једно дете које ће аждаја појести и неће терорисати село. Краљ се сложио,тако да је аждаја мало по мало појела сву децу из града и околних села. На крају је дошао ред и на самог краља,овај је послао своју ћерку на језеру,ова, знајући шта је чека,поче да плаче,туда је пролазио Свети Ђорђе и упитао ју је зашто плаче,девојка му рече и Ђорђе дозва аждају из језера,аждаја скочи на Ђорђа али је овај убије копљем,од тог тренутка Ђорђе се најпопуларније приказује како убија аждају. Тумачења ове приче су различити,прича је постала део Хришћанске митологије,а сама прича да Ђорђе убија аждаху и спасава младу девојку се приказује као убијање зла(пошто је ђаво у Хришћанству поистовећен са аждајом или змијом) и спашавањем младе цркве(девојке).
Свети Георгије је заштитник и Србског Добровољачког Корпуса,приказан је у кругу и крстом који по њему носи назив како убија аждаху која је,током 20.века,постала симбол комуниситчког терора.
Најпознатија песма је,свакако,"Ђурђевдан",чији настанак се везује за смрт око 200.хиљада Срба на путу за Јасеновац.
Добровољци,Збораши,браћо Срби и сестре Србкиње који славите,срећна вам слава!
Георгије је рођен у Кападокоји у тадашњем Римском царству,у Хришћанској породици,његов отац је био у служби у Римској војсци и био је погубљен због исповедања Христа. После тога,Георгије са мајком одлази у Палестину где добива високо образовање. Ступио је у Римску војску и са непуних 20 година достигао је до чина Трибуна,у то време цар Диоклецијан је прогонио Хришћане,Георгије то није могао да поднесе,поделио је своје богато имање сиромасима и сам је цару признао да је Хришћанин,цар,разјарен,наредио је да се Георгије баци на муке,како би се одрекао Христа.После силних мука,одвели су га у храм бога Аполона да му се поклони. Георгије је ушао и прекрстио се,у том тренутку кип Аполона се срушио а заједно са њим и сви кипови у храму. Видевши то чудо,царица Александра,жена цара Диоклецијана рече:"Ја верујем у Георгијевог Бога",цар је наредио да и Георгија и Александру погубе. Александра је умрла на путу ка стратишту а Георгије је био посечен 303.године Господње.
Ђурђевдан је једна од највећих слава у Србском народу,у западном Хришћанству се слави 23.априла. Свети Георгије је,због своје ратничке каријере,поистовећен са словенским богом Јарилом који је био означен као бог рата и јарости. Георгије(срб:Ђорђе или Ђурађ) је поштован у Србији,Енглеској,Русији(заштитник је Москве) док је у Енглеској заштитник енглеске државе. Свети Ђорђе је приказан као војник са оклопом и копљем или мачем у руци,од деветог века је приказан на коњу како копљем убија аждаху. Свети Ђорђе је заштитник многих заната али највише војске и ратника. Празновање Ђурђевдана се разликује од краја до краја,већином су повезани са прастарим обичајима да се плете венац(као за Ивањдан) и да се венац ставља на кућу,сточни тор или да се баца у реку. Младићи и девојке се у зору на Ђурђевдан купају у реци.
Једна од најпознатијих прича везана за Светог Ђорђа јесте о убијању аждаје.
У граду Лида у Палестини,близу језера је живела велика аждаја која је терорисао град и околна села. Сељани су предложили краљу да свако јутро близу језера оставе по једно дете које ће аждаја појести и неће терорисати село. Краљ се сложио,тако да је аждаја мало по мало појела сву децу из града и околних села. На крају је дошао ред и на самог краља,овај је послао своју ћерку на језеру,ова, знајући шта је чека,поче да плаче,туда је пролазио Свети Ђорђе и упитао ју је зашто плаче,девојка му рече и Ђорђе дозва аждају из језера,аждаја скочи на Ђорђа али је овај убије копљем,од тог тренутка Ђорђе се најпопуларније приказује како убија аждају. Тумачења ове приче су различити,прича је постала део Хришћанске митологије,а сама прича да Ђорђе убија аждаху и спасава младу девојку се приказује као убијање зла(пошто је ђаво у Хришћанству поистовећен са аждајом или змијом) и спашавањем младе цркве(девојке).
Свети Георгије је заштитник и Србског Добровољачког Корпуса,приказан је у кругу и крстом који по њему носи назив како убија аждаху која је,током 20.века,постала симбол комуниситчког терора.
Нема коментара:
Постави коментар