Просто не могу да верујем да у Србији има људи који имају веома кратко сећање. Сада ће се,по обичају,напад у Босотну назвати "највећим масакром у ИСТОРИЈИ Америке",мада је већи масакр био онај у Олкахоми '95-е године,када је Тимоти МекВеј активирао камион бомбу и усмртио 168 људи(прича се да је Тимоти био Национал-Социјалиста,па се у америчким НС круговим користи шифра 168:1). Елем,не бавим се овде терористичким нападима,већ глупости нашег народа. Јуче се у Београду одржала "Трка за Бостон",у знак солидарности повређеним и породицама жртава бостонског маскра. Овде се поставља питање: Ко је трчао за нашу децу? На данашњи дан,1999.године је убијена мала Милица Ракић,дете од 3 године док је седело на ноши,ко је трчао за њу? Милица је постала симбол страдања нашег народа током Агресије,ко је трчао за Милицу,за сву ону децу? Ко је трчао за побијене у Жутој Кући или у Погрому из 2004-е године? Нико. Још су амерички генерали све цивилне жртве назвали "Колетарном штетом",пре неколико година(не сећам се тачно која је година у питању) Јелена Јанковић и Ана Ивановић су се сликале са Билом Клинтоном,човек који је најжустрије и суровије заговарао бомбардовање Србије(Југославије),где је ту образ,част и поштење? Коме год су узори спортисти и ко год сматра неког спортисту за великог Патриоту и Националисту,грдно се вара. Јер прави Националиста своја дела чини али их не показује на телевизији! А,ми,Срби,да докажемо да смо постали хумани трчали смо за 4-5 убијених и неколико рањених. Искрено саучешће породицама,али ЗАШТО се ми тиме оптерећујемо? У последње време нас нико ништа не тера,када је Брис Татон преминуо(скочио са ограде),нас Француска није терала да му палимо свеће и посвећујемо булевар,ЕУ не тера Србију да се одриче Ћирилице,јер и Бугари су у ЕУ па користе Ћирилицу као једино службено писмо па чак се и паре код њих штампају на Ћирилици,а у Србији нема ни Ћ од Ћирилице. Тако је и сад што се тиче овог трчања,смејемо се Хрватима што су улизице,зар нисте приметили да смо и ми,нажалост,постали улизице јер хоћемо свачијем интересу да угодимо а заборављамо наш сопствен интерес и опстанак нашег народа. Опет не видим да је нека друга европска земља организовала нешто поводом "Бостонске Чајанке број 2",али наравно Србија је "МОРАЛА" да покаже и Европи и свету како саосећамо са болом. Ко је саосећао са нашим болом? Када будемо схватили да су наш народ,наша држава и наш интерес на првом месту,онда ћемо моћи да разговарамо о Великој Србији,а до тада ћемо само да се присећамо наше славне прошлости,а заборављајући тмурну будућност.
Нема коментара:
Постави коментар