Однос Добровољаца према Немцима

После једне од првих борби које су добровољци водили са партизанима (борба за ослобођење Раче Крагујевачке од партизана, септембра 1941.), добровољци Трећег Ђачког одреда, под командом поручника Буде Никића, налазили су се у једној школи, привремено смештени по учионицама ради одмора и примања хране. Изненада им је било наређено да изађу из зграде без оружја и да се построје. Када су извршили наређење, добровољци су угледали у школском дворишту свога команданта, поручника Никића, како се жустро објашњава са једним немачким официром. Са тим немачким официром је било још неколико подофицира немачке фелджандармерије (војне полиције). Када је препирка престала и Немци отишли, добровољци су сазнали о чему се ради. Приликом повлачења после борбе код Раче Крагујевачке, партизани су наишли на Немце и, у кратком пушкарању, убили једног немачког војника. Ради тога је овај немачки официр захтевао од Никића да са добровољцима покупи стотину Срба, да би били стрељани за погинулог Немца. Никић је ово најодлучније одбио, рекавши да су добровољци образовани да спасавају Србе, а не да их убијају. За тих сто Срба Никић је понудио себе и свој одред као замену, Овај гест је запањио Немце и до стрељања није дошло.У варошици Лајковац се моментално налазио I батаљон Српског добровољачког корпуса, чији је командант био мајор Илија-Ика Мићашевић. На дан 20. априла 1943, Немци су свуда, па тако и у Лајковцу, свечано прослављали Хитлеров рођендан. Немачки командант места позвао је мајора Мићашевића да са својом јединицом узме учешћа у свечаној паради. Мићашевић је одговорио Немцу, да он у вези тога нема никакве инструкције од своје више команде. После разговора Мићашевић је одмах позвао Београд, добио Љотића, коме је рекао шта се од њега тражи. Љотић му је на то љутито рекао: "Нипошто - и да се ради о твом животу, српски добровољци неће узети учешћа у прослави једног странца, који је поробио и њих, и њихову земљу. Кажи немачком команданту ово: Немачка може да нас похапси, али је наша слободна воља да одлучимо и да изаберемо шта ћемо да радимо. Срби никад не прослављају рођендане својих поробљивача". Мајор Мићашевић је ово пренео немачком официру, који се без речи окренуо и отишао.Капетан Миодраг Најдановић, командант 3. батаљона III пука, СДК, налазио се са својом јединицом, на дан 18. септембра 1944, у насељу Млади Бошњак, код Коцељева. Са добровољцима је била и мања група четника Драже Михаиловића. Око 3 часа после подне, два америчка авиона су се изненада спустили на оближњу ливаду. Враћали су се, ко зна одакле, били су оштећени од немачке противавионске одбране и даље нису били у стању да лете. Немачки официр, који се ту затекао, захтевао је од капетана Најдановића да са добровољцима опколи авионе и зароби америчке пилоте. На ово је Најдановић одговорио Немцу: "Амерички авијатичари су ваши непријатељи, алине и моји!"Добровољци су прихватили Американце и потом их предали четницима, који су их са собом одвели. Ова три примера су само део многих, који убедљиво говоре о томе како су добровољци гледали на Немце, какав је био њихов став према њима. Али још више од тога, ти примери показују каквог су карактера и каквих схватања били добровољци. Иако Срби, Хрвати и Словенци, по својим схватањима и осећању, они су били и Југословени. Међу њима су се налазили припадници наших трију главних религија. Ако се ово има на уму, а мора се имати, онда се борба добровољаца у Србији мора разумети и примити као борба патриота Југославије, не за неко српско место у Хитлеровој Европи, већ као борба да се Срби спасу биолошког уништења,које им је претило. Да су добровољци веровали, или, не дај Боже, желели Хитлерову победу, оберучке би прихватили тражњу Немаца да пошаљу један одред на Источни фронт - или да на други начин пруже подршку немачким ратним циљевима. Добровољци нису никада признали распарчавање Краљевине Југославије. Борећи се за Србију, они су се стварно борили и за једну бољу, лепшу и срећнију Краљевину Југославију, баш оно противу чега је био Хитлер и његови савезници, - а пракса је то доцније показала - и Тито и његови партизани.