НAРКОМAНИЈА И ВРСТЕ ДРОГА

Текстови преузети са странице: Уједињени против дроге

3. ВРСТЕ ДРОГА
Амфетамини
Убрзавају физичке и душевне процесе и изазивају осећај узбуђења и вишка енергије. Као спољни знакови јављају се мршављење, ширење зеница, несаница, дрхтавица ... Последица дуготрајног конзумирања су параноја и насилништво.
Барбитурата
Изазивају јаку летаргију и поспаност. Спољни симптоми су нејасан и сметен говор, недостатак физичке координације и равнотеже. Дуготрајно конзумирање барбитурата има последицу поремећаја спавања тзв. "Двоструки вид".У комбинацији са алкохолом конзумирање може бити смртоносно.
МАРИХУАНА И ХАШИШ
Изазивају физичко и психичко опуштање али и промене расположења. Спољни знакови су црвенило очију, раширене зенице, некоординираност покрета, летаргију и повремене мучнине. Дуготрајно коришцење води ка физичким и психичким оштећењима. 
КОКАИН
Стимулише нервни систем, појачава чула и понекад доводи до халуцинација. Спољни симптоми су раширене зенице, дрхтавица, халуцинације и несаница. Као последице дугог конзумирања јављају се оштећења слузокоже носа, свраба и појава отворених рана. 
ОПИЈАТИ (опијум, морфијум, хероин, метадон и петидин)
Смањују физички и психички бол, изазивају привремену еуфорију. Спољни симптоми су мршављење, летаргија, промена расположења, знојење, нејасан говор, бол у очима и бледило. Јавља се губитак апетита, неухрањеност и осетљивост на инфекције. Превелика доза изазива смрт.
ПСИХОДЕЛИЧНЕ ДРОГЕ (ЛСД, мескалин)
Делују непредвидљиво. Изазивају халуцинације које могу бити пријатне али и застрашујуће. Видљиви знакови су раширене зенице, знојење, дрхтање, грозница, промене понашања. Узимање ЛСД-а и мескалина за последицу може имати неодговорно понашање. Иако спорије изазивају зависност једна доза може изазвати озбиљне психицке поремецаје. 
ЛЕПКОВИ, средства за чишћење и средства са испарењима
Изазивају халуцинације, вртоглавицу, еуфорију, а понекада и несвестицу. Спољни симптоми су црвенило у лицу, ширење зеница. Конзумирање може бити изузетно штетно по мозак, јетру и бубреге а постоји опасност од гушења.

Добро је познато да је наркоманија прогресивно обољење које неизбежно доводи до смрти. Та несрећа долази скоро увек неприметно. Када човек први пут проба наркотик, он и не претпоставља какве ужасне последице га чекају. Најјачи осећаји које наркотик дарује мозгу доводе до неизбежног плаћања. Суштина зависности је веома једноставна.
Што је јачи наркотик (дрога), брже се у психи човека остварује потреба да живи само на максимуму позитивних осећаја. Могућност да се човек у било ком тренутку осећа фантастично, избегавање огорчености, разочарења, страхова, доводи до тога да човек почиње све чешће И чешће да прибегава дрогама. После неког времена постаје немогуће живети без њих.
Све постаје сиво при одсуству наркотика, неинтересантно, а понекад чак непријатељско. Све вас нервира, никада немате довољно новца, морате стално да лажете, прибегавате лукавству, али свести да сте постали зависни најчешће још дуго времена нема. Код неких се она јавља када одсуство наркотика доводи до телесних патњи (криза), неко мисли да је постао наркоман када од наркотика умиру његови другови с којима је почео да користи дрогу или када му најближи окрену ледја. Али чак И тада се људима чини да није тешко оставити дрогу, да је потребна само детоксикација ...
Долази до рецидива, тражења нових једноставних начина да се остави дрога, а стаж болести је до тог времена већ дуг, а последице по организам опасне по живот - нарушен је сан, зуби су се покварили, вена нема, јетра је оболела вирусом хепатитиса, за време депресије јављају се мисли о самоубиству. Лечење наркоманије - увек је питање живота И смрти.
Наркоманија је подмукло обољење при коме споља Изгледа као да за човека непосредне опасности нема, он хода, разговара и не разликује се много од здравих људи, ау ствари је све то варка. Свака употреба дрога прети неповратним последицама - смрћу од предозирања, инфицирањем неизлечиве болести, могућност повреда и несрећних случајева је такодје висока у стању наркотичке опијености. На социјалном плану човек такодје страда. Чини прекршаје, другови га одбацују, нема посла, једина мотивација је потрага за наркотиком. Наркоманија доводи до неизбежних озбиљних обољења и смрти.

Потреба за Политичким Војником

“Када се нација диже, спремна да се у ревности бори за своју слободу и достојанство,

увек је мањина та која запали пламен те ревности.” – Освалд Шпенглер

У борби против сила Зла, које читаву планету потапају у океан Прљавштине, Покварености и Издаје, на првим се борбеним положајима налазе разни националистички покрети Европе. У Британији је дуго времена најорганизованију снагу представљао Национални фронт (НФ), али је чак и он седамдесетих година прошлог века начинио пуно основних грешака у погледу тога шта је заиста неопходно за оздрављење наше земље. Предмет дискусије увек је било то: где и када треба организовати марш; да ли треба изаћи на ове или оне изборе; шта урадити да би смо поправили свој “имиџ” у јавности. Ове дискусије биле су корисне колико и расправа о томе ко ће заузети лежаљку на палуби Титаника! И мада је захваљујући тим активностима име Националног фронта постало шире познато, чињеница је да за сво утрошено време, свим утрошеним новцем и енергијом, ми нисмо успели да спречимо долазак нити једног имигранта; нисмо спречили затварање нити једне фабрике; нисмо зауставили физичко и духовно силовање наше Отаџбине.

Наш неуспех је био једноставан, али пресудан. И мада су програмске смернице, доктрине и активности важне за укупно политичко деловање, оно што нам је заправо најпотребније јесте – Нови Тип Човека који ће сваки дан живети начином живота достојним националисте, који ће бити као звезда водиља или надахнуће људима који га окружују, а који очајавају у овој садашњој ситуацији. Све искомпромитоване странке и истрошене организације већ деценијама нашем народу нуде разне доктирне и програме, и то са каквим резултатом? За просечног Британца, по чему се НФ разликује од других? Ако желимо да постигнемо прави успех, морамо се усредсредити на суштину ствари: нашем народу је као пример потребан неко ко живи по ономе што проповеда. Такав пример ми зовемо Политичким Војником.

Али шта уствари представља Политички Војник?

Ако погледамо у најславније периоде европске историје, лако можемо пронаћи тип људи који оличавају или изражавају дух који је нашем народу данас тако потребан. Древна Грчка је имала Спартанце, а Стари Рим своје центурионе. У средњовековној Европи било је хришћанских витезова чија је посвећеност идеалима аскетизма и јунаштва била тако позната, широм Истока и Запада, да се чак и данас “витештво” сматра најпозитивнијим личним владањем.

У претходном (двадесетом) веку најистакнутији пример политичког војинства јесте румунска Гвоздена гарда, илити Легија Светог архангела Михаила, која је основана и уобличена генијем Корнелија Кодреануа. Дух којим је овај покрет одисао био је тако снажан, тако прожимајући, да се за кратких 15 година постојања Легије он проширио по читавом народу. Доскора су се комунистичке власти у Румунији жестоко бориле да затру и саму успомену на Легионарски покрет, плашећи се његове духовне и надахњујуће моћи, која је упркос свему и данас живи и нараста.

Ако пажљивије погледамо у примере које сам навео, већина читалаца ће лако уочити једну црту која им је свима заједничка: сви они су били ратници, војници. Међутим, било би потпуно погрешно мислити да је овај војнички аспект најважнији, или један од најважнијих. Заједнички именитељ који, и поред очигледних разлика, све ове људе сврстава у исту категорију јесте чињеница да су сви били надахнути духовним и религијским идеалом који је у потпуности одређивао њихове животе. Ништа се није могло испречити између њих и тог Идеала, и зато су били спремни да жртвују све за његову победу. Ако би им, из неког разлога, борба за тај виши Циљ била ускраћена, осећали би да њихов живот више нема исти смисао и важност. Они су били ратници јер је у њиховим грудима горео пламен, који се једино могао угасити са њиховим последњим, самртним дахом. Тај Пламен њихови непријатељи најчешће нису поседовали или га нису разумели, али су га поштовали и њега се бојали. Управо тај пламен, тај горући дух, морамо поново запалити, зарад опстанка наше културе и цивилизације. Ако се покаже да jе такав задатак изван наших способности онда су узалудна сва наша материјална достигнућа, сва наука и техника; сва наша интелектуална величина показаће се савршено бескорисном, јер најважнија ствар у животу јесте сама воља за животом. Ако те воље недостаје у народу, никакви научници ни генијални изуми неће га спасити.

Задатак је Политичког Војника да вољу за животом промовише, сведочећи истинску природу живота и живећи у складу са њом, побијајући тако материјалистичка учења по којима је живот случајност и кошмар. Зарад тога, Политички Војник се мора подвргнути духовној револуцији, унутрашњем духовном преображају који ће одредити и усмеравати његов даљи живот. Када то буде постигао, Политички Војник ће бити кадар да правилно расуђује да ли његове акције доприносе Циљу. Постаће човек који не пита: “Шта ја имам од тога?” већ “Како најбоље могу да помогнем?” За таквог човека одређене речи у свом значењу садрже сам смисао живота: част, правда, вера, достојанство, поштење, скромност, саосећање, љубав.

Он неће стајати залудно док његов народ тлаче, већ ће похитати у жариште борбе за правду; он ће устати у одбрану своје части и части своје нације, које нечасни настоје да подрију. Он неће губити присебност и достојанство кроз дрогирање и злоупотребу пића, јер зна да ако буде поседовао и чувао своју унутарњу снагу – биће непобедив. Биће поштен у свакој ствари, великој и малој, јер борбени националиста предводи својим примером. Имаће потпуну, чврсту веру у праведност свога Циља; биће човек који ће све своје способности несебично улагати у напредак и благостање свога народа и државе, не прижељкујући никакву награду или публицитет. Остаће скроман, знајући да су његова дела ствар дужности и производ узвишеног начина живота. Ступаће у акцију ради одбране своје прелепе земље од физичког насиља и своје националне културе од затирања. Својим саосећањем покриваће нејаке и убоге, спреман да помогне онима у невољи. Његова љубав биће чиста и постојана, надахнујућа за све који је осете.

Политички Војник је човек испуњен Вечним Идеалом, човек који ће у свакој ситуацији делати позитивно и бранити оно што је истинито, добро и праведно. Никада у историји Европе потреба за батаљонима политичких војника није била већа и животнија. Снаге наших непријатеља су немерљиве: банке, комунисти, масони, ционисти, капиталисти. Они имају новац и моћ; владају медијима; контролишући владе управљају војскама; убризгавају корозивне идеје у крвоток нација да би их ослабиле, чинећи нас безвољним и млитавим.

И шта ми чинимо да их у томе зауставимо?

По неколико хиљада патриота у свакој европској земљи, без новца, без моћи, без утицаја и без медија наклоњених нама. Ми смо Спартанци – Неколицина. Они су Персијанци – Множина. Суочени са овом ужасном реалношћу, већина наших сународника, сагледавши наше могућности, напушта бојно поље, прихватајући “неизбежно”. Али истините су речи Емриса ап Ивана, велшког националног борца из 19. века, који је казао: “Неизбежно није тврђава мудрих, већ скровиште плашљивих”.

Политички Војник ову грозну реалност види у потпуно другачијем светлу јер је истовремено идеалиста и реалиста. Идеал је циљ наше борбе, а реализам пут којим проналазимо најбољи начин за остварење тог циља. Политички Војник ће, када премери снагу оружја на обеју страна, схватити да је непријатељ надмоћнији у свему, осим у једној ствари. Тај један изузетак се односи на веру, на Идеал, који је нама дражи од самога живота, и који нас чини неустрашивим и непоткупљивим. Вера која данас у људима представља само жар, политички војници морају разгорети у пламен који ће народе нагнати у борбу за националну слободу, социјалну правду и истински слободну Европу.

Политички Војник својим ставом и делима увек служи као узор, као пример својим сународницима које тренутно издаје храброст. Где год да пође, Политички Војник ће свуда подстицати другарство и одушевљење за борбу. Биће као Светлост која потискује границе Таме. Људи ће тражити његово мишљење, требаће његов савет; сабираће се око њега и улазити у борбу чвршћи од челика.

Израњавано тело европских нација сваким даном крвари све више, и такав призор само код највећег циника или неког потпуно незаинтересованог не изазива тугу и праведан гнев. Европа, која се некада могла описати као прелепа жена која је свет очарава својим интелектом, својом грациозношћу и ведрином, сада лежи онесвешћена варварским ударцима које је јој наносе хорде у служби Новог Светског Поретка. Само армија политичких војника устаје у њену заштиту. Та војска је мала а њен задатак немерљив, па ипак она се идаље бори. Она неће дозволити да наше наслеђе, култура, традиција и узвишене вредности остану у прашини, изгубљене заувек, због кукавичлука већине. Ова се војска бори за победу, али ако пораз буде пресуда Судбине, ми ћемо га дочекати у бици до последњег човека, са мачем у руци – славећи успомену на наше славне Претке.

Дерек Холанд

Преузето са;БОРБА 14
 

Вођа

Ово је шарлатан и кретен...

...А ово је вођа и прави државник!

Ето,јуче смо имали прилике да видимо како се "наш престолонаследник" Александар Карађорђевић припрема да заузме престо својих славних предака.Тако што виче и прети песницом свом народу. На страну то што је салутирао као да је Хитлер или Мусолини(обећава тај поздрав пуно),али да ли тако треба да се понаша будући краљ Србије и свих Срба?

Човек који себе сматра вођом,мора се понашати као вођа,он,дакле,мора изађи пред народ са осмехом,да се не крије иза 1000 телохранитеља. Александар не испуњава ниједан услов за будућег краља,осим што је Србин. Ако си ти монархиста,не можеш бити за некакву демократију,вођа не може да се вади да не зна језик свог народа јер је,опрости Боже,рођен у иностранство. Што се тиче Александра,његов отац,Краљ Петар II је знао србски и могао је да научи свог сина,али или то није хтео или није могао. Када погледамо диктаторе 20.века почев од Хитлера,Мусолинија и Стаљина,видимо да се они не боје свог народа,иако је Хитлер увек ишао са својом преторијанском гардом(1.СС дивизија "Адолф Хитлер"),он се није плашио контакта са народом. Пре неколико година(не сећам се тачно),Александар је направио огроман рачун на Белом Двору и,замислите,држава је морала да отплати дуг(??) и то је краљ? Особа која је ултимативно богата чак шта више је престолонаследник,а живи на рачун државе???

Па,ето,кад већ говорим о томе,Хитлер је сам плаћао своје рачуне! Чак се одрекао своје канцеларске плате! Вођа треба имати ауторитет,а не да глуми шарлатан. Вођа треба,пре свега,знати свој језик(у овом случају србски),треба знати и познавати менталитет свог народа. Особа која честита на хапшењу србских генерала,подржава улазак Србије у ЕУ и НАТО пакт,не може бити ни председник општине,а камоли краљ једног народа. Можда се Александру причинило да је НАТО пакт исти као Тројни пакт,па сад подржава улазак Србије у исти. Али,нажалост,морамо разуверити Ацу мутавог да нам је Тројни пакт нудио знатно проширење,а НАТО нам нуди знатно скраћивање територије.

Ја сам монархиста,али монарх треба треба бити човек,апсолутиста,а не шарлатан који прети свом народу! Ако ће нам Аца мутави бити краљ,онда ћу са поносом викати:Живела РЕПУБЛИКА СРБИЈА!

Очистимо улице од нарко-дилера

Лето,крај школске године.  По обичају,по школи се мотају разни људи,клинци,ми старији који се ту скупљамо и спрдамо се. А онда видим полицију, Долазе код нас,ја,по обичају,питам(пошто је наша школа била позната у граду као проблематична):"Шта се десило сад,нико се није потукао?" Полицајац ми одговора:"Није,није се нико потукао,десило се нешто страшније. Регистровали смо да у школи има ђака који користе дрогу."  "Какву дрогу?" "Дрогу мали,дрогу,марихуана,кокаин,ниси глуп био си по предавањима."

Наши градови више нису безбедни. Не,нажалост,некада су деца дувала балоне од сапунице,а сада дувају траву. Како се изборити с том пошасти?  Власт не одговара на позиве,апеле и молбе. Покрећу се предавања,али то су опет само прича. Ништа се конретно не ради!  По интернет форумима се воде дискусије о томе.

Ево шта ја предлажем. У полицији да се оформи специјално одељење за сузбијање наркоманије. Пропагандом,хапшењем дилера и наркомана да се на пракси покаже борба против ове лоше појаве. Они који желе да буду излечени нека се сами потруде,суровим и напорним радом,тренинзима. Едукацијом,музиком. Очистимо градове и нашу земљу од  тих напасти!  Зар није лепше да видите младе у парковима како играју фудбал,како се друже и воле,него да видите гомилу дегенерисане стоке како дувају траву?

Србија мора постати свесна да њена будућност зависи од младих. А са дрогираном и ретардираном омладином,Србија нема никакве могућности,никакву будућност! Реци НЕ  дрогама,живи живот пуним плућима! 

На Космет,не у Мали!

Одлазак српских војника у још једну „мировну” мисију Европске уније – у Мали, суботички активисти БОРБЕ14 су пропратили акцијом, „На Космет, не у Мали”, исписивањем графита који сада красе улице и привлаче позорност становника овог града. Циљ акције јесте буђење српског народа, и приказивање суштинских проблема који потресају нашу отаџбину. Након испраћаја „плавих шлемова” на Кипар и у Либан, припадници „Војске Србије” учествоваће ове године у још једној мировној мисије Европске уније, те тамнице народа, овај пут - у Малију. Овај потез издајничке власти, представља само још један шамар у лице Србији и српском народу. Међутим ни ово неће бити крај, јер по речима пуковника Миливоја Пајовића, планира се упућивање још војника у разне мултинационалне операције.

Након настрадалих кадета, те многих других скандала и афера у војсци, ово је још један знак да Србија нема војску, него да њену војску чине остатци остатака некадашње величанствене и непобедиве српске војске. Све ово је последица вођења Војске Србије, од стране кадрова, јуче Демократске странке, данас Српске напредне странке, и њихових коалиционих пословних сарадника. Процес реформи Војске Србије, које су се показали као безбедносни промашај, започели су досовци, бивши председник Борис Тадић, са својом политиком ''шта ће нам војска'', а наставио NATO лобиста Шутановац (прекјуче обезбеђење у кафићима, јуче министар), који је на захтев NATO пакта, зверског убице српске деце, уништио нашу војску! Ту где су они стали, наставио је доследни Александар Вучић, назовимо га министар одбране. Српска војска која је у време агресије NATO пакта могла успешно да се носи са највећом војном силом у историји човечанства данас једва да постоји. По Уставу Републике Србије, Војска Србије је оружана сила Републике Србије намењена за одбрану земље од оружаног угрожавања споља. Данас када нам Србију окупирају шиптарски терористи, који на све могуће начине желе да створе Велику Албанију, а при томе непрестано нападају, убијају, кољу наш народ, а наши политичари, предвођени режимом Дачић-Вучић, као да то не виде, или не желе да виде, су по ко зна који пут показали да им уопште није стало до народа и заштите истог, већ се само такмиче који ће брже-боље да се удвори својим бриселским господарима. Србија гори, а они се чешљају.

Предлажемо да се уместо професионалне војске, врати редовно служење војног рока, и посвети се стварању националне војске. Са јаком националном војском, коју је наш народ у својој дугој историји увек имао, о којој су многи други причали само у суперлативу, Србија не би била празан простор, па тако не би изазивала апетит свих непријатеља који нас окружују, већ би данашњи и будући српски нараштаји-војно способни, били гарант државне безбедности.

БОРБА 14-На Космет,не у Мали!

Преузето са:
Борба 14

Побуна против Система

Просечан грађанин Србије се труди да буде,како органи реда кажу,узоран грађанин. А то узорно грађанство се састоји од тога да:

• Плаћа дажбине,порезе,таксе,рачуне Републици Србији
• Буде део друштва
• Буде толерантан
• Поштује све законске одредбе
• Буде члан неке странке 

Такође,просечан грађанин Србије није ни свестан да он тиме што се труди да буде "узоран грађанин" само себе уништава. А ево и зашто.
-Плаћањем дажбина,пореза,такси и рачуна,просечан Србин за себе и своју породицу не оставља ни пребијен динар(евро) и тако Република доводи своје грађане на дну лествице,до просјачког штапа.
-Када си део друштва(система),ти прихваташ вредности истог. У лошем систему,као што је демократија,не постоје добре,здраве и исправне вредности,па тиме што је неко део демократског система он је сам искварен јер све те тековине прихвата као свакодневницу.
- Толерантан грађанин је онај који прихвата другачије од себе. Међутим,толеранција је и "непротивљење злу",дакле,ако усред ноћи у твој стан упадне лопов и тражи ти паре,ти,као толерантни грађанин,ћеш му дати сав новац(?)
-Поштовање законских одредба више личи на диктатуру,него на слободну вољу. Влада ће донети хиљаду и један закон,нема везе што неки закон нема смисла,важно је да се исти уведе. Ко не поштује одредбу бива етикетиран.
-Познато је да Срби верују странкама. Е,па има ту и истине,један Србин ће постати члан неке партије која ће му обећавати куле и градове,а на крају ће му те исте куле и градове срушити.

Шта нам преостаје? Преостаје нам једино побуна. Побуна против овог трулог система,препород и Револуција! Ми нисмо анархисти,анархисти и не знају за шта се боре,они знају да анархија значи-без власти. Они ће се борити за систем без власти(у ком ни они сами не би опстали дуже од 5 минута). Ми знамо за шта се боримо. Ми се боримо за националну слободу и социјалну правду,имамо јасну визију и циљ. Не прихватамо демократију као систем,нити њене вредности,ми желимо да вратимо здраве вредности са новим системом који се зове Национал-Социјализам.

Можете нас хапсити,убијати и забрањивати,али никад  нећете успети да нас победите! Наша борба живи у нама до коначне Победе. Србија ће опет бити Србска,а не демократска и "ЕУропска".

KOSOVO ES SERBIA!

Да имамо подршку европских Националиста и навијача,одавно нам је познато. Леп гест се јуче догодио на утакмици Реал Мадрид-Атлетико Мадрид.
Навијачи Реал Мадрида су поставили велики транспарент  са натписом: "KOSOVO ES SERBIA"(Косово је Србија) и овим су доказали да прави навијачи европских клубова никад нису били против нас! Желимо да се захвалимо подршци Шпанаца са поруком: Catalonia es España! Каталонија је Шпанија!