Апсурдност модерног антифашизма

Овде ћу се дотаћи,као и што наслов говори,апсурдност антифашизма,али модерног.
Дакле,почетком '70-их година,када је почело поновно васкрсење Национал-Социјализма,појавила се скупина пропалица,анархиста и панкера који себе називају Антифашистичка Акција,у Србији познатији као Антифа. Већина њих су прокомунистички оријентисани,али гледајући на Стаљинов или Титов комунизам,ови данашњи комунисти само користе тај термин за своје болесне фантазије. Под изговором да се боре против Фашизма,антифа пацови заговарају такозвана људска и мањинска права,педерлук,легализацију марихуане и тако даље. Они пре свега нису никакви полемичари,њихови докази се своде на псовање,викање све у свему некултурно понашање равном црнцу из Африке. Још једна одлика ових болесника јесте аутошовинизам,тачније,мржња према Србији,србском народу,култури. Њима су дела која су створила  наши преци пре 2.св.рата безначајна,Лазар је прљави агресор,Милош Обилић пропали антентатор,Војводе Степа,Мишић,Путник,мајор Гавриловић,Краљ Петар I су за антифа само гомила злочинаца,Србска Православна Црква је за њих једна вееелика фабрика мржње,њима су Хрвати и бошњаци(намерно малим словом) браћа. Они су велики канцер у нашем друштву који,ако се не уклони на време,може се претворити у рак...